“Slaveno-serbskoj junosti posvesteno”: prevodioci kao posrednici u veku prosvetiteljstva kod Srba

У овом раду се разматра посредничка функција паратекстова превода у веку просветитељства код Срба. Реч је пре свега о посветама и предговорима, захваљујући чијој функцији и значењу могуће је сазнати нешто више о контексту у коме је произведен дотични (пара)текст. Посебан значај паратекст добија у преводима, у прелазу из стране културе у нашу, а преводилац добија улогу медијатора који настоји да примаоцима комуницира често сложене друштвене и социолингвистичке проблематике. Главни прималац паратекстова је „српска јуност“ а доминанантна тематика тих паратекстова упућених (младим) српским читаоцима јесте језичка ситуација код Срба на прелазу из XVIII у XIX век. Преводиоци су посредовали између текста (оригинала) и читалаца и управо се из предговора види колико су се трудили да објасне стање у језику, да изнесу решења која су примењивали, и колико с настојали да испоштују традицију али пре свега да учине текст разумљивим за народ.