U podtekstu Ilicevog “Ovidija”

У овом раду се анализира подтекст песме Овидије (1888) Војислава Илића. Илић је посебну пажњу посветио античкој прошлости и у овој песми Илић опева трагичну судбину римског песника Овидија који је био прогнан на Црно море међу Гетима. За разлику од претходних тумачења (пре свега Павић 1971, Павловић 1971, Маричић и Шуменковић 2015) који у овој песми виде поистовећивање песника Илића са римским песником у егзилу, на овом месту се разматра улога коју је имао Овидије током векова међу словенским светом. На основу неколико Овидијевих стихова (из V књиге Тристије и из III књиге посланица Ex Ponto) сматрало се више векова да је Овидије знао словенски језик и да је на словенском и поетовао. Закључује се овом приликом да је Илићева песма Овидије последњи (поетски) допринос вишевековним панславистичким теоријама које су Овидију давале посебан положај у словенском свету.