Arhaizmi kao tačke preseka dijahronijskog i sinhronijskog u „Ilirskom“ rečniku K. F. Temlera (druga polovina XVIII veka)

У овом раду се анализира присуство архаизама у „илирском” рукописном реч- нику данског функционера Кристијана Фридриха Темлера (1717–1780), C. F. Temleri Dictionarium Slavonicum, autogr. habet pagg. 1103; cum explicatione notarum et initio alterius vocabularii ejusdem argumenti, који се чува у Краљевској библиотеци у Копенхагену (GKS 2071-4°), као значајном језичком сведочанству о нашем језику из друге половине XVIII века. Овом приликом се истражује колико је овај речник, који свакако показује лексику тадашњег језика до Вуковог речника (1818), сачувао и старије слојеве, те да ли је могуће утврдити архаизме у том историјском тренутку, управо као тачке пресека дијахронијског и синхронијског. Свакако је важно да ли и у којој мери овај обиман речник чува старе изразе и облике које је евентуално могуће упоредити са стањем у Вуковом речнику, од кога га дели око пола века, али и да ли је то могуће уочити у односу на исти период у коме Темлер свој речник редигује. ARCHAISMS AS INTERSECTION POINTS OF DIACHRONIC AND SYNCHRONIC IN TEMLER’S “ILLYRIAN” DICTIONARY (SECOND HALF OF THE 18TH C.) This paper analyzes the presence of archaisms in the manuscript of the ”Illyrian” dictionary compiled by the Danish civil servant Christian Friedrich Temler (1717–1780). This work, C. F. Temleri Dictionarium Slavonicum, autogr. habet pagg. 1103; cum explicatione notarum et initio alterius vocabularii ejusdem argumenti, which is kept in the Royal Library in Copenhagen (GKS 2071-4°), constitutes an important linguistic testimony of the Serbian and Croatian languages in the second half of the 18th century. The present paper investigates the extent to which Temler’s dictionary includes the lexicon of the modern language up to Vuk Stefanović Karadžić’s dictionary (1818) and the extent to which it has also preserved older layers of idiom. The objective is to determine whether it is possible to identify archaisms in use at that historical moment, and to show how they can be seen as points of intersection of diachronic and synchronic. It is certainly important to determine whether and to what extent Temler’s voluminous dictionary preserves old expressions and forms particularly in comparison with Karadžić’s dictionary which was compiled about half a century later. Moreover it is also of interest to observe Temler’s inclusion of archaic elements together with the modern in editing his dictionary.