Solaricev pokusaj komparativnog izucavanja srpskog i drugih slovenskih jezika (Rukopis SANU, inv. br. 220)

У овом раду се анализирају извесни одељци рукописа Павла Соларића (1779–1821),
„Рода славенскога почетак, размноженије, породе и изроди” (САНУ, инв. бр. 220) као покушај свеобухватног компаративног изучавања српског и других словенских језика код Срба. Соларић, наш први филолог у европском смислу речи, занимао се за прошлост Словена, a пре свега Срба. У ту сврху је написао више радова који воде ка његовој главној концепцији: доказати да су словенски језици у пореклу другим језицима, као и да је српски језик у ствари словенски надјезик. У рукопису који је, изузев наслова, написан на италијанском, Соларић даје примере из словенских језика и настоји компаративно да образложи своје, не тако ретко одважне словенске етимологије.
This paper analyzes certain sections of the manuscript of Pavle Solarić (1779–1821) regarding
the origin of the Slavs (SANU, inv. No. 220) in an attempt at a comprehensive comparative study of Serbian and other Slavic languages. Solarić, the first Serbian philologist in the European sense of the word, was interested in the past of the Slavs, and in particular, in the past of the Serbs. For this reason, he wrote several works that lead to his main theorization: to prove that the Serbian language played a major role in the development of other Slavic languages. In the manuscript, which, except for the title, is written in Italian, Solarić gives examples from the Slavic languages and tries to comparatively explain his, oftentimes daring Slavic etymologies.