Data di Pubblicazione:
2020
Abstract:
У овом раду се анализира енциклопедијска нарација антропопејске трилогије Борислава Пекића, Године које су појели скакавци I (1987), II (1989), III (1990) – дело које се односи на године (1948-53), које је Пекић провео на издржавању казне у КПД у Сремској Митровици и Нишу. Теоријска заснованост приступа оваквом Пекићевом приповедању о робијању претпоставља резултате студија Менделсона (1976), Моретија (1994), Карла (2001) и превасходно Ерколина (2014) о тзв. максималистичком роману и енциклопедијској нарацији. Пекићево дело о којем је реч одговара истовремено бројним канонима и аспектима енциклопедијског приповедања и овом приликом се настоји да се уоквири морфолошки (али и симболички) идентитет Пекићевих успомена (из затвора), које су симболично посвећене „онима који нису били невини”, дакле свима. Тротомне успомене из затвора, максималистички и енциклопедијски препричане, потврђују атрибут који се приписује Пекићевом делу да је „океан и континент” наше и светске књижевности.
ENCYCLOPEDISM OF PEKIC’S PRISON NARRATIVE. This paper analyzes the encyclopedic narrative of Borislav Pekić’s trilogy, Godine koje su pojeli skakavci (The Years the Locusts Devoured) I (1987), II (1989), III (1990) – a novel that describes the years (1948-53) Pekić spent serving his sentence at the prison of Sremska Mitrovica and Niš. The theoretical underpinning of such a Pekić’s prison narrative presupposes the studies by Mendelson (1976), Moretti (1994), Karl (2001) and, above all, Ercolino (2014) on the so-called maximalist novel and encyclopedic narrative. Pekić’s work, at the same time, corresponds to the many canons and aspects of encyclopedic storytelling, and seeks to frame the morphological (but also symbolic) identity of his memories (from prison), symbolically dedicated to “those who were not innocent”, therefore to all. The three-volume prison memories, maximalist and encyclopedic, confirm the attribute of Pekić’s work, i.e. the “ocean and continent” of Yugoslav, Serbian and world literature.
ENCYCLOPEDISM OF PEKIC’S PRISON NARRATIVE. This paper analyzes the encyclopedic narrative of Borislav Pekić’s trilogy, Godine koje su pojeli skakavci (The Years the Locusts Devoured) I (1987), II (1989), III (1990) – a novel that describes the years (1948-53) Pekić spent serving his sentence at the prison of Sremska Mitrovica and Niš. The theoretical underpinning of such a Pekić’s prison narrative presupposes the studies by Mendelson (1976), Moretti (1994), Karl (2001) and, above all, Ercolino (2014) on the so-called maximalist novel and encyclopedic narrative. Pekić’s work, at the same time, corresponds to the many canons and aspects of encyclopedic storytelling, and seeks to frame the morphological (but also symbolic) identity of his memories (from prison), symbolically dedicated to “those who were not innocent”, therefore to all. The three-volume prison memories, maximalist and encyclopedic, confirm the attribute of Pekić’s work, i.e. the “ocean and continent” of Yugoslav, Serbian and world literature.
Tipologia CRIS:
2.1 Contributo in volume (Capitolo o Saggio)
Elenco autori:
Lazarevic, Persida
Link alla scheda completa:
Titolo del libro:
Leksikografsko-enciklopedijska paradigma u srpskoj prozi; Savina Srpska arhiepiskopija (1219-2019) – osam vekova razvoja srpske pismenosti i duhovnosti, Naucni sastanak slavista u Vukove dane